Протојереј-ставрофор Никола Шкрбић је професор и бивши ректор богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.
Свештенослужио је у храму Богородичина Покрова у Книну. И сам је у егзодусу Српског народа из Хрватске 1995. доживео прогон са породицом, парохијанима и ученицима богословије. На позив Владике Луке, у Паризу је старешина храма и парох од 2000. године. Храм Светог Саве сазидан је 1908. и припадао је Протестанској цркви. Од 1964. Срби га изнајмљују за своје богослужбено место. Парох је био прота Владимир Гарић, који је дошао у Париз 1947. са српском емиграцијом. Срби су овај храм купили 1985. и од тада је власништво парохије Светог Саве. У последњих неколико година храм је у потпуности реновиран. Израђен је нови кров и купола. Постављен је нови мермерни под и подно грејање. Опремљена је нова свечана сала и учионица са пратећим објектима. Све је ово урађено срествима парохије и донацијом пок. Светислава Милисављевића. При парохији делује: Коло српских сестара „Света Петка“; Црквени хор „Свети Симеон Мироточиви“; Школа за српску децу и омладину; Фолклор „Извор“ и друге секције.
- Српска црква Светог Саве у Паризу окупља
бројну емиграцију. Кажете да млађе генерације не знају ћирилицу. Има ли
могућности да се то исправи, будући да постоје часови српског језика и
веронауке?
- Храм Св. Саве у Паризу је за сада једино богослужбено место где бројни
парохијани учествују у благодатном животу цркве и остварењу својих верских
потреба. То је уједно и место где они учествују у бројним културним активностима
парохије, па и у часовима српског језика и веронауке. Проблем знања ћирилице у
српском расејању је врло комплексан, и одговорност је на свима: Цркви, Држави,
школама, српским институцијама, привредницима, појединцима. Када би свако учинио
што до њега стоји, како каже српски Патријарх, било би нам свима добро, а
поготову генерацијама које долазе и које се рађају у српском расејању.
- Какав је одзив полазника за часове српског
језика и колико деце иде на веронауку?
- Деце је много, хвала Богу, али је мало делатника. Ето, у Паризу и околини где
живи око 50 хиљада Срба, што је преко 10 хиљада породица и исто толико, ако не и
више српске деце, имамо само две учитељице. Ово је велики грех према потомству,
а асимилација је немилосрдна и трагична за српски нараштај. Мислим да
министарства за дијаспору и просвету о томе слабо координирају са Црквом, а
сигуран сам да бисмо заједнички могли много више да постигнемо на добробит
српске деце у Француској, што би се српској држави у будућности вратило
стоструко. Велика је одговорност и на родитељима, али посао од јутра до мрака
оставља мало простора за бригу о деци. Свакако да је део одговорности и на Цркви
и нама свештеницима. Ако Бог да, ових дана треба да отворимо ново богослужбено
место у предграђу Париза (Бонди), па ето још једног простора и ето за сада још
једног свештеника - делатника. У парохијским просторијама организујемо допунску
наставу средом и суботом за децу и омладину. Сада имамо око 70 полазника. Кроз
допунску наставу држимо и наставу веронауке. Часове допунске наставе води Љубица
Бургић, а свештеници и студенти веронауку. Кажем студенти, јер парохија
стипендира неколико студената и постдипломаца, будућих делетника у винограду
Господњем и на пољу српског национа на овим просторима.
- У цркви Светог Саве постоји мешовити
српско-грузијски хор. Како је дошло до његовог формирања?
- Црквени хор Светог Симеона Мироточивог основан је доласком Владике Луке и оца
Милорада Лончара. У оснивању хора помогла је Дивна Љубојевић, а хор је водио
музиколог Јездимир Вујисић. Сада хор води музиколог Нана, Грузинка. Једна група
Грузина поје у нашем хору. Хор је издао и свој ЦД. Та група Грузина са
диригентом Наном имала је неколико концерата у Србији у организацији Ђурђевих
Ступова. Наш Владика Лука примио је ту парохију Грузина са свештеником Георгијем
у своју јурисдикцију и под кров нашег храма Светог Саве. Сада они имају свој
храм и простор, али је Нана остала да води наш хор. Хор поје сваке недеље у
храму и доприноси благољепију богослужења и духовном напретку парохије и
верника. Поред хора имамо и групу младих девојака које негују богомољачке песме
Владике Николаја, старо српско народно појање и Мокрањчеве руковети. Ову групу
води вероучитељ Слађана Борота. Имали су до сада неколико запажених концерата у
Паризу, а појале су и у Бечу. Наш хор и ова група девојака често наступају у
многим културним дешавањима у Паризу и шире. У госте нам долазе и други хорови а
нарочито хор „Мелоди“, „Духовна лира“ и „Пирг“ .
- Свештеници служе и на француском језику, а
у цркви смо сусрели и Французе заинтересоване за Православље. Да ли Французи
примају Православље?
- На Литургији читамо Апостол и Јеванђеље, а и понеку јектенију, упоредо и на
француском. На сва духовна, културна и музичка збивања у парохији позивамо и
пријатеље Французе. Нарочито наша омладина, која се дружи са њима, доводи их у
храм на богослужење, на концерте, изложбе, на српске славе, и тако они заволе
отвореност српске душе, православну ширину погледа на свет и наше гостопримство.
Скоро сви мешовити бракови склопе се по
православном чину у нашем храму или наш свештеник обави чин у месту венчања
младенаца. Они се предбрачно спремају веронауком у нашој парохији. У парохијским
просторијама организујемо и часове српског језика за те Французе и за нашу
омладину која не говори српски. Исто тако организујемо и часове француског
језика за омладину која је избегла из отаџбине, да се лакше снађе и нађе
запослење. Кроз ове часове увек се сведочи и вера православна и култура српска.
Све је више Француза који кроз богослужење упознају Православље и тако и сами
постају православни, и живе православним духом.
- Црква Светог Саве има и велику салу у којој се народ окупља недељом после
Литургије, а у којој се такође одржавају бројне изложбе, трибине, промоције
књига и филмова. Какав је одзив верника на културне програме?
- Имали смо неколико месеци велику излозбу икона Галерије „Црквина“ из Епархије
захумско-херцеговачке, праћену концертима духовне музике и предавањима о
православној икони. Велики допринос изложби дали су: игуман тврдошки отац Сава,
иконописац отац Стеван Ковачевић и Дара-Беба Дразић, галериста. Ова изложба била
је и у просторијама UNESCO-a врло посећена и добро примљена, као и у
Луксембургу. Имали смо две врло успешне изложбе о манастиру Хиландару и
Студеници, са предавањима и концертима, као и низ других изложби међу којима
истичемо и скоро одржану „Време енклава“ Драгана Томића, француског новинара
српског порекла који је провео два месеца на Косову и Метохији бележећи камером
страдање српског народа и његових светиња. То је било врло потресно
сведочанство! Предавања и духовне разговоре са верницима држе сви наши гости,
било да долазе из отаџбине или расејања: епископи, свештеници, професори,
иконописци, песници, књижевници и други културни делатници. Чести гости су нам
Владика Атанасије (Јевтић), др Радован Биговић, песници Париског круга.
Организујемо филмске пројекције духовне садржине, репортаже о манастирима и
ходочашћима. Врло често имамо гусларске вечери и друге садржаје. У нашој сали
крсну Славу прославља Српска дијаспора и разна удружења и фолклорна друштва.
Црква их све окупља, благосиља и подстиче на дружење, прослављање и неговање
српске традиције, славе и културе.
- Колико је наш народ у Паризу заинтересован за православну литературу?
- Сарађујемо са издавачким кућама Хришћанска мисао, Светигора, Двери српске,
Октоих, Крка, манастирима: Рукумија, Лепавина, Тврдош, Жича и др. Примамо сва
издања Српске Патријаршије. У холу храма имамо врло богату понуду духовне
литературе и часописа. Верници су врло заинтересовани и траже многа издања и
поучну литературу. Нарочито млади који желе да кроз литературу упознају
Православље, своје порекло, обичаје и културу, а посебно писмо ћирилицу. У
Паризу постоји и издавачка кућа L’age d’homme Владимира Димитријевића, који
преводи на француски све што је највредније у Православљу, а у сарадњи са нашом
Епархијом и парохијом. Истичемо овде књиге Владике Николаја које много читају не
само млади Срби него и Французи. Велику захвалност дугујемо преводиоцима Зорици
Терзић и Љубомиру Михаиловићу, који раде са великом љубављу и бесребрено. Ових
дана појавио се и ДВД о Владици Николају, који је титлован на француски, и који
управо приказујемо православним Французима чије су парохије и свештеници у
јурисдикцији нашег Владике Луке. То је један велики помак Српске православне
Епархије западноевропске према ширењу Православља у Француској и Каталонији.
- Постоје ли конференције и сарадња
православне и католичке цркве у самом Паризу и на нивоу Француске?
- У Паризу има осам православних јурисдикција, што значи осам Епископа који
имају Епископски савет и држе седнице једном месечно. Свака јурисдикција сведочи
Православље са својим националним специфичностима, и свака је интегрисана у
француско друштво и отворена према свима. Свакако, на том нивоу постоји сарадња
са домицилним црквама: Римокатоличком и Протестантском, а отворени су и према
другим религијама, које су у Француској бројне. Парохија у својој надлежности
комуницира и са другим вероисповестима, и на религиозном и на социјалном плану.
- Постоји ли организована помоћ Србима на
Косову и Метохији?
- Наша парохија је увек активно учествовала у свим видовима пружања помоћи
страдалом народу, нарочито деци и болеснима. Одавде су ишле колоне хуманитарне
помоћи. При Епархији је организована и Асоцијација хуманитарне помоћи
Човекољубље. Последњих неколико година парохија помаже деци у метохијским селима
Бање, Суво Грло, Осојане и Црколез, где има око 250 српске деце. Помоћ скупља
наше парохијско Коло српских сестара, а шаљемо све преко манастира Пећке
Патријаршије, а игуманија ту помоћ дели деци. Ту, у манастиру Пећке
Патријаршије, већ неколико година помаже наша Парижанка сестра Добрила, којој и
овог пута, као и сестринству манастира дугујемо велику благодарност. Свим
читаоцима Православља желим да им Божићни пост буде на здравље и спасење!
Preuzeto sa www.pravoslavlje.org.yu