Црква Вазнесења Господњег

Мионица

Ваљевски округ

Мионичка црква, храм Вазнесења Господњег, данас најстарија грађевина у Мионици, саграђена је 1856. године..

Цркву је подигла 1856. године група мештана села Мионице на челу са Светозаром Ненадовићем, сином Проте Матеје и Јевремом, дедом песника Милана Ракића. Мајстор је био Тодор Теодоровић из Шапца (натпис на спољашњем зиду олтарске апсиде). Грађевина монументална по својим димензијама, припада храмовима инспирисаним барокним стилом, са елементима касног класицизма. Својим облицима, величином, посебно декоративном пластиком она спада међу значајније споменике црквене архитектуре у Србији друге половине 19. века. Основа цркве је једнобродна, са јасном поделом на три одвојене целине: припрату, наос и олтарски простор, док споља гледано, на црквеној грађевини, која нема куполу издваја се звоник, својом висином и примењеном малтерском пластиком.

Храм је током земљотреса који је погодио ове крајеве 1998. године знатно страдао, али је већ 2000. године саниран и предат на употребу.

Иконе у цркви су из “докмирске уметничке школе".

Село Мионица се налази са обе стране речице Рибнице, притоке реке Колубаре. Варошица Мионица, која се почела насељавати тек од 1860. године, налази се на средини атара истоименог села. Мионица је данас општинско средиште.”

Tekst pripremio Rade Knežević korišćenjem različitih izvora na Internetu.

назад на главну страну манастира   назад на главну страну цркве

Фото и текст обрада Раде Кнежевић.