ПОЧЕТНА

БИОГРАФИЈА

ПОЕЗИЈА  SRPSKI  ENGLESKI RUSKI

ПРОЗА

КОНТАКТ

СВЕТИ САВO

СВЕТИ ОЧЕ САВО,

ЗА ТЕБЕ ОД  ДЕТИЊСТВА САМ ЗНАО!

ПРИЧИЦЕ СУ ПРИЧАЛИ О ТЕБИ:

"КАО НА ТАВАНУ СИ СПАВО,

А НЕЧАСТИВИ ДОЂЕ,

ДА СЕ С ТОБОМ ШАЛИ МАЛО."

 

БАКА МИ СЕ ЗВАЛА САВА,

ЗАМАЛО И МЕНИ ВАШЕ ИМЕ ДА ДАДУ.

ОД МАЛЕНА МЕ БОГ ПРИЗИВАШЕ СЕБИ,

ТЕ ОСТАВИХ СВЕТСКЕ ПРИЧЕ И КРЕНУХ

У ЗАГРЉАЈ ГОСПОДЊИ ВЕЛИК.

 

СВЕТИ ОЧЕ САВО,

НИСАМ НИ ЈА ЗНАО,

ДА ПРЕ 1О ГОДИНА НА БОЖИЋ,

И ја, ПОЧЕЋУ, У СЛАВУ БОГА, ПИСАТ,НАШЕГ.

 

А САД ДРАГИ ОЧЕ,

ЕВО ВЕЋ ГОДИНА ДАНА

КАКО СТАДОХ КЊИГУ

ПИСАТИ О ТЕБИ.

 

А ТИ СВЕТИ ОЧЕ,

КОЈИ МОЛИШ ЗА СВОЈ РОД

ПОМЈАНИ И МЕНЕ

ПРЕД ОЛТАРОМ БОЖЈИМ,

И УКРЕПИ У СИЛИ ГОСПОДЊОЈ,

ПРИЈАТЕЉА БОЖЈЕГ И СВОГ!

 

СВЕТИ ОЧЕ САВО,

ЗА ТЕБЕ ОД ДЕТИЊСТВА САМ ЗНАО.

ШТО ЈОШ НИСАМ САЗНО

РЕЋИ ЋЕ МИ УСКОРО,

НАШ ДОБРИ, ГОСПОД БОГ!

 

НАПИСАНА НЕДЕЉЕ НА ПОНЕДЕЊАК,

25.-26.ЈАНУАРА 2009 ГОДИНЕ ГОСПОДЊЕ,

ИЗ ПЕРА ХРИСТИНЕ АНЂЕЛИЋ,

ПРАВОСЛАВНЕ ПЕСНИКИЊЕ ГОСПОДЊЕ

У ПРЕСТОНОМ СРПСКОМ ГРАДУ, БЕОГРАДУ.

 

SVETI SAVO(tekstovi na sajtu  kao i ime našeg Svetitelja ovde,su napisani pojedini u ćirilici pojedini u latiničnom pismu zbog većeg prepoznavanja pretraživača i da bi čitaoci srpskog porekla koji pišu ili čitaju bolje latinicu mogli da pročitaju kao i ostali narodi koji znaju srpski,jer nismo napravili sajt u verziji posebno ćirlica posebno latinica.Imena muška se završavaju na slovo o, tako da nažalost nije pravilo govoriti i pisati Sava za muškarca,jer je to ženska verzija imena Savo.Sve najbolje!).

 

 

 

 

Химна  Србији

 

Чувај ми Србију,

Чувај је Господе,

и кад ме не буде,

да молим за њу.

 

Молим се сад,

ја Теби жудно,

да чуваш земљу ту,

чувај је мудро.

 

Пробуди народ свој,

Пробуди Господе,

ули му наду Ти,

ули му Пресвети.

 

Дај јој, мој Господе,

све што ја не могу,

и силу своју, Ти,

изли на њу.

 

Помози Господе,

Помози Србији,

Она има Тебе,

и љубав Твоју.

 

Чувај ми Србију,

Чувај је Господе,

И кад ме не буде

да молим за њу.

 

Написана јесени, 1999.године.

Милошћу ГОСПОДЊОМ инспирисана сам

и мелодијом за Химну Србији,истог дана.

Јако је лепа за певање и звучи достојанствено.

У БОЖЈЕ  време,њу и још доста песама духовних које

написах, снимићу на двд те ћемо имати прилику  и да их слушамо.

До тад се читамо и пишемо.

СБОГОМ ОСТАЈТЕ!

 

MILICI U POMEN

Više nije medju nama dete naše milo,

više dete naše Srpsko nije živo.

Nema je da osmehom ukrasi naš dan,

nema je da pogleda nas milo.

 

Zaspala je naša Milica,

Srpskog roda porod.

Zaspala je naša Milica,

al´ ne zaspa milost Oca njenog.

 

Hrabri taj čovek reče :

« Što bi bi! I ako treba, dete moje

nek bude poslednja žrtva, suludog rata što nas okružuje!»

 

Sirena pišti ovog časa u pet popodne, 

dvadeset osmog dana rata srede ove,

šta da vam kažem i sami znate,

oprosti im Bože, ne znaju šta rade!

 

Padoše žrtve mnogobrojne dece,

tamo u Koloradu dalekom._

Samo da vidi planeta, ova

da Bogu daleko ništa nije

i da osveta Njegova biće još  veća.

 

Srbijo, stoj mi junački pravo,

hrabro se drži i ne posustani nikako .

Kad snage smože, Milice otac naše,

da oprosti bezumniku grehe.

i mi ćemo smoći, nekako!

STANI ALO, STANI

 

Ne tresi mi prozore ,

i buku ne pravi.

Buku ne volim,

i kad je mir najveći.

 

Ne trzaj telo moje ,

bolešću uma svog.

Slobodu moju ne kvari više,

ti bezumni stvore.

 

Pomuti već mnogo puta

Bog moj, pamet pilota

i sruši avione tvoje,

ružne i gadne napasti pune.

 

Prestani nemani,

gora od svake ale,

iz bajke detinjstva moga.

 

Beograd moj ostavi

i ne kvari više,

jer on je već

dovoljno ružan i sam.

Ali moj je, i nije tvoj

i nikad biti neće

 

Stani alo,

stani krvožderni stvore.

Ovde žive prinčevi

i princeze carstva kakvog,

svet ne vide.

 

Topli i iskreni ljudi su ovde

koji u istoriji  nikog ne zgaziše,

al´ kojima krv proključa

kad brane pragove svoje.

 

Znaš li za čast alo višeglava

koja slepo slušaš nemam koju u stolici nose.

Dvanaestoro dece one,

misliš da ću ikad zaboravit moći.

Budi srećna što nisu u tom broju ,

one dve šmizle* moje.

*šmizle su moje sestrične koje zbog službe zeta žive u Surdulici.

NE PLAČI SRBIJO

Molitvom Gospode,

odnesi zlotvora,

s praga noći ove.

Da deca tvoja u miru čekaju,

andjele Tvoje.

 

Ruši i u ad odnesi,

rakete i bombe,

silne nemani one.

Baci je na zemlju

i u tamnicu zatvori,

da nikad više

ne vara izabrane Tvoje.

 

Do dolaska Tvog,

znam da volja Tvoja

ispunit se mora .

Zato strpljivo podnosimo,

sve udarce ove.

 

Čekamo silom ljubavi,

 ispunjeni Tvoje,

 da dodješ Dragi Prijatelju,

po Svoje.

 

Ovog trena pade,

ko oganj s neba,

ono što si i Ti video, 

u osamnaestom stihu

desete glave Lukinog Jevandjelja

 

Ne plači Srbijo,

 doći će Gospod moj!

I ti ako hoćeš, s nama, hajde,

Tamo gde ćeš večna

i srećna u sve dolazeće vekove biti.

 

Ne plači Srbijo,

sutra će svanuti isto,

i noć ova koju budna čekaš

proći će zauvek,

jedne ponoći

koja će s istoka doći,

da te povede Srbijo mila,

u beskraj večnosti Gospodnje.

JER I JA SAM SAMO SRBALJ GOSPODNJI STVOR

Previše gord, previše tašt,

prkosan i junaštvu sklon.

Uzdaš se u sebe,

I od slepog gledanja ne shvataš,

da ne možeš učiniti ništa.

Ništa, i bez Njega baš ništa!

Pokori se i odbaci svoju nezavisnost lažnu.

 

Pokori se Bogu i od Njega ,

u molitvi pomoć išti .

I videćeš onda kako neće više biti,

neprijatelja Njegovog i Našeg

nad beskrajom neba ovog,

Jer samo je nebo ovde

jedino ovde divno i plavo

Samo ovde zvezde sijaju ovako

Trava je naša džikljava i ružna,

navikla da je gaze,

ali mi je samo ona lepa,

jer moja je .

 

Uči i menjaj moj narod ceo,

kao što mene promeni i

zaustavi još odavno,

da kalašnjikov ne uzmem.

I ti sve završi i sredi ,

snagom i silom svojom,

jer Ti si rekao

da borbe protiv ljudske krvi

i mesa mi ovde nemamo,

već protiv vlasti vladara

ovog mračnog sveta,

ličnog neprijatelja

Tvog i Našeg

I molim Te nek sve ostane,

samo na mojoj

jučerašnjoj šali

„Ubiću ovaj autobus, mnogo je bučan,

iz minobacača s ramena

Jer, napokon rat je, moram i ja

nešto u njemu da ubijem.”

 

Previše gord i previše tašt,

prkosan i junaštvu sklon bejah i ja,

jer samo sam Srbalj

Tvoj Bože stvor .

Oprosti mi Bože,

što još uvek ponekad

zadrhtim telom celim,

od nemoći gledajući gada šta čini,

oprosti mojoj duši

što je zaboli patnja još,

i mom Duhu što skrhkan biva, 

u sekundama odvojenostiod Tebe.

 

Ali ja se nedam i kažem sebi

Gde ćeš konjiću grbonjiću,

da ne kažem: “Gde ćeš ate jedan,

gde ćeš?”,

i vratim uzde mog duha

u Tvoje otrgavši ih

silno snagom svoje volje ,

od zla koje umom našim

hoće da vlada .

 

Al‘, ne mi smo narod jak,

u gene naše dade Bog

prkos i inat,

praštanje i nezaborav,

ali iznad svega ipak milost prema zlim.

 

A sad, Gospode moj,

Spasitelju naš, pomozi.

Milost svoju izli

i naše nebo zaceli,

olakšaj bol onih koji izgubiše

mile i drage.

Vrati domu svom one koji ga

bežeći s zavežljajem ostaviše.

 

Pomozi nam Gospode,

samo Ti možeš,

silom snage svoje

Samo Ti i niko više .

Promeni nas ,

i svako zlo obreži od našeg srca,

jer Gospode vidiš i sam da liči

ovaj narod na Tebe.

 

Ti si žalostiv,

milostiv Spor na gnev,

a mi smo žalostivi, milostivi,

ali na gnev brzi.

Nauči nas Hriste, Gospode moj

isceli naše duše napaćene,

jer bez Tebe, ne možemo ništa

U Ime Isusa Hrista,

Ime Tvoje Sveto

ja Te molim i zahvaljujem!

KRAJ RATA DOĆI ĆE

Maja 27.og, godine ove,

milenijuma poslednje.

U molitvi nam Gospod reče:

“Kraj blizu je,

za dve nedelje doći će,

a petog i šestog nešto važno zbivaće se.

Tog četvrtka useli se ,

sigurnost i mir u srce moje,

da ono što reče Gospod desiće se,

I sigurno je!

 

U ponedeljak,

pisah mu pesme

i računah nešto

i gle dve nedelje desetog juna je

i zaigra srce što Hrist nadje za čast

da mi kaže namere svoje

 

Četvrtak drugi,

jun treći

potpisaše nade papir,

a u subotu petog i nedelju šestog

vodiše dogovore mnoge.

Sada je sreda deveti juni

sutra znam biće kraj svemu.

 

 

Pisano,srede 9.juna.1999.godine,ujutru.

HRISTOS VOSKRESE!

Na VASKRS 2002.godine

Inspiracijom Duha Svetog, iz pera

pravoslavne pesnikinje Hristine

nastala je i ova pesma.....

 

Hristos Voskrese! Hristos Voskrese!

Uzviknuše sestre što Gospoda pratiše.

Braćo, Hristos Voskrese!

Hodite, vidite, grob prazan je!

Hristos, zaista Voskrese!

 

Hristos Voskrese, uskliknu srce Srbije,

godine druge, milenijuma trećeg!

Hristos, zaista Voskrese!

Duše su nam, sad, slobodne,

mmudrije, posle svog zla postale!

 

Vekovi nas mučiše,

zulum na sve strane beše,

brat protiv brata ustade!

Teraše u vere druge,

teraše, Boga odreći se!

 

I naša vera preživi sve!

I sve Bogu hvala prodje!

A sad konačno Hristos Voskrese!

Srblji, počeše Gospodu vraćati se!

 

O, Gospode da jedino pravo i blagodatno ono bude!

I srca, iskreno se približe!

Spasi bolesne, milošću Ljubavi svoje,

postom i pokajanjem pričešće da prime,

i pevaju Hristos Voskrese iz mrtvih,

smrću smrt pobedi, život da nam da!

 

I praznik nad praznicima,

u dušama pravovernih se odigrava.

U hramovima tela gde Gospod obitava,

u srcima gde se s‘ čovekom razgovara!

Praznik, nad praznicima!

Dan Voskresenja Hrista Gospoda!

 

I ljubite jedan drugoga!

Bez Božanske ljubavi nema spasenja!

Ljubite svom dušom, razumom i srcem

Gospoda i bližnjeg svoga!

Ljubite, ljubite, najvažnije to je,

nak‘ vam biće klikti celo,

Ljubav Božanska u nama je doveka!

HRISTOS VOSKRESE SESTRE I BRAĆO MILA!

Hristina Andjelić

Copyright © 2009 -