///  ГЛАВНА СТРАНА  ///  ФОТО 2017  ///  КОНТАКТ ТЕЛЕФОНИ  ///  ФОТО 2018 /// КРШТЕЊА  /// ФОТО 2019 ///

 

Село Трњане је лоцирано на десној обали реке Млаве, у западном делу Стига.

Теритеријално припада општини Пожаревац, а по црквеној подели припада парохији "Трњанско Салаковачкој" намесништв Пожаревац. Село је удаљено од општине Пожаревац  10 километра. Село је повезано асфалтним путем, са путевима за град Пожаревац, као и за сва друга  општинска места у овом делу Србије. Село је по својим контурама насеља округластог типа, са збијеном градњом. Надморска висина села је веома ниска износи 90 метара. Село је модерно изграђено. Површина атара села Трњане износи 1630 хектара. Земља је плодна  стишка.  Полазаећи од реке. од њене обале, куће села се благим узбрдицом  пењу до пута, који ово село сада повезује према северу са Братинцем. Село Трњане је окружeно потесима са називима Брег, Садови, Девнице, Локва, и Старо Гробље. Трњане је са данашњом насеобином село новијег настанка из ХVIII века. Први пoмен овог насеља датира из Браничевског Тефтера 1467.године, где стоји да је тадашње насеље имало 36 кућа у потесу "Пребишинац" село Прибишница.  Данас је ово село ушорено, и  испресецано бројним  улицима. Почетком XVIII.века, ио освајању  ове области од Аустријанаца, постоје спискови Београдске митрополије из 1733. године, где се у попису насеља Пожаревачке епархије помиње село Трњани са 20 домова. Под именом Трњани стоји запис из 1871. године где село тада има 203  пореске главе. Свој први назив под именом Трњане оое село има  код  извештаја Митрополита Михајла кога наводи као седму парохију пожаревачке цркве 1874.г Ово данашње насеље је настало насељавањем становништва из околних села која су се  временом проширивала. Становништво села је српско. Данас село има 211 домова, са 900 становника.
Село има сопствене бунаре из којих се снабдеа водом. Село има сву  потребну инфраструктуру  за  своје  потребе у селу. Село  је залагањем мештана добило и ново саграђену цркву 1999.г. Село Трњане у својој широј и ближој локацији било насељено цивилизацијама из ранијих векова. Постоји антички локалитет "АД Нонус", затим су ту средњевековне некрополе, на средњевковном гробљу, у народу овог села позанатом под називом "старо гробље" које се налази на источном периферном делу села, а недалеко од два садашња гробља. Ово налазиште датира из ХI-ХII века. Треба напоменути да је област која покрива село Трњане била најгушће настањена у бронзано доба, и о томе сведоче трагови археолошких првдмета који се  чувају у музеју у Пожаревцу. Село Трњане је уцртано у све карте  света као антички локалитет. О самој прошлости и настанку села говоре и бројни  записи хроничара из прошлих времена до данашњих дана. Мештани овог села се баве земљорадњом, у селу постоји и погон за гајење печурака Шапињона.
Трњанско Салаковачка парохија по црквеној подели припада Архијерском намесииштву Пожаревачком. Садашњу парохију чине  села Трњане, Салаковац, Набрђе и Велико Црииће.Ова парохија броји око 600 домова, православне вере. Парохи ја у селу Трњане  је стара, што сведочи и писани податак из Шематизма да је припадала 1869. године Протопрезвитеријату Пожаревачком, тада је њен протопрезвитер био  Живко Ивановић, а на  парохији Трњанској  је  службовао свештеник Владимир Цветковић. На парохији Трњанско - Салаковачкој и при новоподигнутој цркви у селу Трњану служи  Протонамесник Милорад Т.Ђурић. Садашњи свештеник на парохији је отац Бобан С. Радић.

 

Црква ,, Св. апостола Петра и Павла ,, у Трњану
Залагањем мештана села Трњана, на челу са свештвнииком Милорадом Т.Ђурићем, и црквеним одбором за градњу цркве подигнута је нова црква. Црква је саграђена на равном терену у црквеној порти која се налази у центру села Трњана са десне стране пута који води кроз село за правац Братинац. Црква је зидана од тврдог  материјала печене цигле. Црква је  завршена и освeштана од стране епископа браничевског др.Игњатија на дан Петровдана 1999. године. Црква са својом висином доминира стишком равницом и има своја два изузетно лепо изграђена кубета, над којима су већи крстови. Кров је покривен бакарним лимом. Фасада цркве је споља урађена  модерним средствима и офарбана жуто белом бојом. Улаз у цркву  је  на западној страни, и у храм се улази кроз велика двокрилна врата. Над вратима  је икона патрона  цркве "Светих Апостола Петра и Павла" која се налази у плиткој  полукружној припрати над улазом. Свод зидова цркве је степенаст и у неколико нивоа, тако да симс посебно даје леп изглед цркви. Розете и орнаментика, над полукружним правоугаоним прозорима, потпуно се уклапају у стил  градње цркве. Предње кубе цркве које је уједно и звонара цркве је саграђено на четвороугаоном постољу из неколико нивоа и оно  је  засвођено лепом орнаментиком, и полулоптичастим прекривачем, осветљено је. великим бројем узаних  правоугаоних прозора, само предње кубе је нешто више, од другог централног кубета цркве. Централно кубе цркве је исто саграђено на четвртастим  зидовима над којима је дозидана вишеугаона купола  са мноштвом прозора и кровом кубета који је полулоптастог облика,са полулучним сводом над сваким прозором. Сам олтарски и певнички део цркве у својој спољашности  је по својој архитектури  и ширем облику простора са покривеним полусводом  доминантан део цркве. У предњем делу над улазним делом у  вишим деловима зида доминира у розети већи кров  који је од белог мермера. Црква има м споредни улаз који је смештен на левој северној страни цркве  једнокрилна врата. Патос у цркви је од мермерних плочица рад и дар мајстора, Грујице Стојановића из Трњана, Иконостас  је урађен у две зоне, и рад је мајстора и сликара Банета са ћеркама из села Јовановац код Крагујевца - Бане Николић. Димензје цркве су 20 х 8 х 19 м Црква има горионик за свеће. У кубету цркве је фреско осликан Христос - Пантократор рад мајстора Михајла Ђенбара из Новог Сада. Овај Свети храм осликан је помоћу Божијом и верних људи са благословом епископа Браничевског Госп. Игњатија и свештеника трњанског, протонамесника Бобана Б. Радића родом из Смољинца. Овај Свети храм су осликали са помоћи Божијом и благословом епископа Браничевског Госп.Игњатија зографи из Јагодине: Станоје Богићевић, Далибор Станковић, Бојан Аничић и Иван Васиљевић. Црква је у некoлико наврата започета та са градњом, и то 1934,37,39.г,темељи су на  започетим из 1939, урађени 1991.г и њих  је  освештао  блаженопочивши сада епископ Сава Андрић.  На цркви звоне три звона, два су поклон дародаваца, а треће је прилог угледнијих мештана и свештеника Антмис у цркви освештао и положио  1999.г, епископ Браничевски Игњатије. Дарохранилицу је урадио и поклонио цркви мајстор Бане Николић који је  радио и иконостас. Плаштаница у цркви за сада нема. Звона су  поклонили два, и то средње Власта и Бранка Јовић родом из Куле живели у Пожаревцу, најмање  је дар Станојла Бешиновића из Трњана. У цркви има три Полилеја, поклон су мештана, и то мањи Живадин Радић, други  је од Зорана Стојимировића, а највећи је поклон од Радојице Д. Живковића, који дарива и фреску Христа Пантократора, као и већи прилог
у новцу цркви. Полилеји су рађени у Грчкој. Црква је подигнута на црквеном земљишту. У самој  порти на дрвеним стубовима постоји и једно мање звоно старе. Звона на цркви су на електрични погон. За градњу цркве је постојао грађевински одбор од мештана села на челу са својим свештеником, протом Милорадом Т.Ђурићем.
 

Свештенство на парохији Трњанској до данас.

1. Живко Ивановић свештеник Трњански  1869. г.

2. Владимир Цветковић

3. Михаило Банковић

4. Петар Шљивић

5. Александар Колесников - Рус

6. Милош Прибићевић

7. Јеромонах Симон -Миличић

8. Љубиша Петровић - јереј  1962-1 966. г.

9. Милорад Т.Ђурић протонамесник, 1966.г свештеник Трњанско - Салаковачке парохије.

10. садашњи свештеник трњански отац Бобан Радић.
 

Пре ступања на снагу устава С.П.Цркве 1931. године, црквеном имовином су управљали поред свештеника и црквени тутори. Како је црквена општина Трњанска постојала и раније, може се видети да из црквеног шематизма за 1924. годину, стоји следеће:Парохија Трњанска из села Трњана, Салаковца и Набрђа I класе, 2843 душа, цркве нема. Додељена цркви Св.арх.Михаила у Пожаревцу. Парох Владимир Цветковић. Данашњу црквену општину Трњане  представљају. Председник Милорад Т. Ђурић старешина цркве у Трњану  и Салаковцу и чланови  црквене општине Трњанске. Грађевински одбор: Живадин Радић "Шолда" Борислав Илић - "Кеза" Радованче Рајичић, благајник, Живорад Јовановић - "Пирц", Новица Светисављевић "Балаца", Раде Петровић "Беринац", Станојло Стојићевић - "Мака", Слађан Петровић - Нуце, Томислав Живковић. Дејан "Баља", Драгиша Цветковић - "Мудиша" и Душко Живановић - "Гега".Сви из села Трњана.                                             .

У селу Трњане  постоје два сеоека гробља, која су недалеко од новоподигнуте цркве.Оба гробља су на истој страни десно од асфалтног пута Трњане – Братинац. На оба ова гробља се сахрањују мештани села  Трњане. Ново Трњанско гробље је веће површине и стално се шири. Старо гробље је мање и нешто је  запуштеније.
На оба гробља постоје  зидане капеле које подигоше имућнији мештани. На гробљима  постоје и стари споменици од два века, са крстом, са и без натписа од тесаног  камена већег обима. Споменици од мермера, и гранита су такође присутни над гробовима покојника на оба сеоска гребља. У новије време  почињу поново да се зидају породичне гробнице - капеле. Гробља су православна, и покојници се укопа вају по православним обичајима сахрањивања са крстом дрвеним над гробом. О гробљима данас брине цивилна власт у селу месне  заједнице. Гробља се одржава ју у нешто  мањем  изгледу него што  заслужују. Гробља мештани посећују у дане Задушница, Митровдана, као и у друге "благе дане и приликом  сахрана и давања помена умрлима. На оба гробља су сахрањивани, знани и незнани мештани, кметови, учитељи, зантлије, и сав други преминули људски род из села Трњана.
 

Заветине и Литије

Сеоска заветина у селу Трњане  је на дан  "Свете Тројице". црквена слава  је на дан"Светих апостола Петра ж Павла.  Село  је некада имало и своје  сеоске литије  пољске,и код записа у селу. Исте су у послвратном добу забрањиване и не задржавају се. У новије  време деведесетих година XX века, покушава се њихова обнова за сада без успеха.
 

Парохијски дом
Како  је у селу Трњану тек  подигнута нова црква, за сада није направљен и парохијски дом - зграда за  потребе цркве.
Порта цркве   је  пространа у површини од 70 ари, и до главног пута  је ограђена и има своју улазну капију. Целокупна порта  је саграђена и трава у њој се одржава и коси. У  порти има и засада дрвећа. Порта  је снабдевена  водом из артериског бунара. Црква има и своје земљиште  од 30 ари које сада користи сеоски фудбалски клуб за спортско игралиште иначе порта је црквено земљиште.

Коришћена грађа и литература за писање о цркви, селу Трњане - Стиг.
1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М.Обрадевића 2001,2002.г,и 2003.г.

2. Казивање  садашњег свештеника Трњанског - Милорада Т.Ђурића - протонамесника.
З. Шематизам Епархије Браничевске - Пожаревац 1972.г.
4. Шематизам Цркве  за 1924.г. -  Сремски Карловци, 1925.г
5. Виминацијум бр. 7.Пожаревац 1992.г. издавач Н.Музеј - текст Топографска грађа
Стига, аутори су Даница Ђокић - етнолог и Драган Јацановић - ареолог.
6. Насеља Браничева, Д.Јацановић и Б.Младеновић - Пожаревац 1992.г.
7. Трњане - аутор Гордана Марјановић - Вујовић, издавач Народни Музеј Београд 1984.

Преузето са сајта www.vaznesenje.rs